PričaPriča O ćilimu
Ćilim je reč turskog, persijskog porekla – kilim, kelim i znači tekstilni proizvod koji služi kao prostirač, prekrivač ili zastor. U pravilu se izrađuje od vune različitim tehnikama tkanja, pa zato ima glatku površinu i s lica i s naličja. Često je samo potka vunena, a osnova je od lanene, kudeljne ili pamučne pređe, u novije doba i od sintetičkih vlakana.
ŠTA PREDSTAVLJA ĆILIM?
Ćilim je predmet pokućstva i svojevrstan estetski predmet, ali i prenosivi medij o čemu ću nešto više govoriti kasnije. Dizajn, tačnije kompozicija ćilima, deli se na centralno polje i borduru ili ‘’ploču’’ koja ga uokviruje. Uža, unutarnja bordura naziva se ‘’ćenar’’. Svaki od navedenih kompozicionih celina ima specifične paterne i ornamenate kojima se njihov prostor ispunjava. Postoje i ćilimi na pruge i sa beskonačnom šarom. Svaki ćilim je jedinstven, unikatan i neponovljiv. Smatram važnim da napomenem nekoliko tehnoloških kvaliteta koji ćilim izdvajaju od ostalih tekstila, pre svega tepiha. Naime, tehnologija izrade ćilima razlikuje se od tepiha po tome što ćilim predstavlja ravno tkanje, koje se izvodi po principu osnove i potke, dok se tepih izvodi tehnologijom čvorovanja. Postoji nekoliko vrsta razboja, ali najprimitivniji vertikalni daje najbolje rezultate u smislu postojanosti i preciznosti crteža. Ovim principom rađeni su i ćilimi u praistorijskom Egiptu, što je dokumentovano hijeroglifima. U Pirotu se tkalo, a i danas se tka, na ovaj način. Tehnologija je po sebi jednostavna, ali je izvedba jako teška i dugotrajna i uključuje nekoliko nezavisnih zanata. Na početku je jako bitno imati dobru pređu od kvalitetnih sirovina, fino ispredenu u tanku, ali solidnu i elastičnu nit. Za ovaj deo su zadužene prelje. Sledeći korak je bojenje vune, prirodne boje daju izvrsne rezultate, ali je i ovaj proces jako naporan i skup. Na primer, probajte da zamislite proces bojenja vune biljnim vašima koje daju jako intenzivnu crvenu boju. Ovaj postupak rade bojadžije. Pojedine boje su koštale čitavo bogatstvo, npr. boje rađene od korena biljke broć, latinski ‘’rubia tinctorum’’. Kada se završi sa pripremom pređe, montira se razboj, koji se u slučaju vanredno velikih komada pravio namenski – zato što su pirotski ćilimi isključivo iz jednog komada (jednodelni), bez obzira na dimenzije. Kada je razboj postavljen, na njega su se natezale osnove od pređe, i nakon dobro obavljene pripreme, kretalo se sa tkanjem, koje se izvodilo protkivanjem vertikalnih osnova potkom. U ćilim su tkalje utkivale simbole, mitove i verovanja, te ćilim poseduje religijske i kosmološke kvalitete. One su na taj način gradile specifičan jezik ornamenata, koji su vremenom prerasli u kanon. Npr. vraško koleno je solarni simbol nalik svastici, drvo života – drevni simbol božanske protkanosti prirode gotovo uvek se predstavlja raskošnim plodovima, ćilim sa ovim motivom izlaže se na zidu sa korenom na gore – prema nebu, ukazujući na primat duhovnog bogatstva, motiv ‘’karakačka’’ je drevni simbol boginje majke, simbol fertilnosti, poznatiji kao ‘’elibelinde’’, predstavlja figuru žene sa rukama na kukovima… Dizajn ćilima uređivao se tako što su se ornamenti komponovali da među sobom komuniciraju, gradeći pritom unikatan narativ, npr. drvo života – kosmičko drvo uglavnom je uokvireno motivom reke ‘’ševuljica’’- sinteza neba, zemlje i vode, dok su dragoni raspoređeni sa obe strane oltarskih vrata kao čuvari.
Piroćanci su izvanredne zanatlije, njihovo grnčarstvo je izuzetno, duborezi i rad u drvetu takođe, a o gurmanlucima da i ne govorim. Ćilim vidim kao krajnji domet njihove umetnosti sa malim u. Postoje i ćilimi sa cvetnim motivima. Na primer, ćilim sa motivom ‘’svekrvin jezik’’ prikazuje procvetali kaktus, duhovita devojka ga je donosila u miraz i poklanjao se svekrvi. Tu su i ‘’poslužavnik’’, ‘’ružica’’, ‘’tišlajfer’’, ‘’vera nada ljubav’’, te ‘’damsko srce’’, po kome je udruženje tkalja, koje i danas proizvodi ćilime u Pirotu, dobilo naziv. Ćilimi sa cvetnim dizajnom rađeni su pod direktnim uticajem zapadnog tržišta, naročito za vreme austrijske dominacije, a počeli su da se tkaju krajem 19. veka. Stariji ćilimi mogu da sadrže stilizovano cveće u okviru dominantno geometrijskog dizajna, kao i druge biomorfne i antropomorfne figure retko organski prikazane.
KAKO BI DEFINISALI, ŠTA ZNAČI ĆILIM?
Kolektivna memorija, pre svega ženska, drevni mit koji govori jezikom ornamenata, nudi drugu vrstu istorije, veština. Umetnost. On je sveti prostor doma, uređen po principima četvorostrukosti (četiri svete planine, četiri velika mora, četiri strane sveta, četiri godišnja doba). On je intimni prostor hrama za muslimane, a ogledalo neba za sve ostale. Zbog svojih karakteristika lake prenosivosti, ćilim ima ikonična svojstva. On je svojevrstan prenosivi medij, sastavni je deo miraza, nosilac tajne života, genetskog koda zajednice.
KOLEKCIONAR STE I PRODAVAC ĆILIMA. ODAKLE IH NABAVLJATE I ŠTA VAS JE PRIVUKLO DA IH SAKUPLJATE?
Ja sam druga generacija u ovom poslu. Kao deca, moj brat i ja smo provodili sate igrajući se na pirotskom ćilimu. Sećam se da sam zamišljao da su transverzalni pravougaonici ‘’kuvera’’ ulice za moje autiće. Mogao sam satima da zurim u ornamente – to su moja rana sećanja. Drago mi je što sam ljubav prema ćilimu preneo na suprugu Mariju. Sada zajedno vodimo ovaj posao. Marija je razvila interesovanje za vojvođanskim ćilimom. On se proizvodio isključivo u domaćinstvu, njegova estetika je neposrednija, vedar je i lak. U kolekciji imamo nekoliko selektovanih primeraka.
KOJA I KAKVA ŠARA ĆILIMA JE NAJPOZNATIJA?
Najprepoznatljiviji motiv je kornjača ili ‘’željka’’ – zaštitni znak pirotskog ćilima. Njen oklop neretko visi okačen o razboj kao simbol spore nepokolebljive upornosti. Ovaj motiv je gotovo uvek u borduri ćilima i uokviruje centralno polje.
POSTOJE RAZLIČITE VRSTE ĆILIMA. PO ČEMU SE ONI RAZLIKUJU?
Ćilime razlikuje geografsko poreklo, te je iz tog razloga i specifičan vokabular ornamenata, koji su često slični, iako potiču sa geografski udaljenih područja. Za jednu grupu ćilima sa Sicilije se dugo verovalo da su anadolski, zbog neverovatne sličnosti u dizajnu ornamenata./p>
ZAŠTO JE ĆILIM TAKO SKUP? KAKO SE VRŠI PROCENA VREDNOSTI ĆILIMA? VUNA, RUČNI RAD, DUŠA UTKANA U TEPIH, TAPISERIJU, POKRIVAČ.
Ne bih rekao da je ćilim skup. U našoj radnji, prosečna cena kvadratnog metra je oko 20.000 dinara. U kolekciji imamo dosta povoljnijih, ali i skupljih ćilima od toga. Uzmite u obzir da, uz adekvatnu negu, u ćilimu može da uživa nekoliko generacija. U našoj kolekciji se nalazi nekoliko dobro prezerviranih ćilima starijih od jednog veka. O umetničkoj vrednosti da ne govorim. Takođe, treba uzeti u obzir da iskusna tkalja u proseku mesečno tka jedan kvadratni metar. Evaluacija uzima u obzir više specifičnih faktora kao što su: kvalitet tkanja, boja i vune, solidnost, raritet šare, starost…
KOLIKO BEOGRAĐANI IMAJU NAVIKU KUPOVINE ĆILIMA I OPREMANJA SVOG DOMA OVAKO UNIKATNIM TEPIHOM?
Srećan sam što interesovanje za ćilimima u Beogradu i Srbiji, u poslednje vreme, dramatično raste. Dosta mladih ljudi želi baš pirotski ćilim u svom domu. Radimo na tome da promovišemo i vojvođanski ćilim, dok pirotski ćilim postaje i statusni simbol i polako dobija na vrednosti, koju je od davnina zasluženo imao. Dugo su se ljudi stideli bilo čega što ima veze sa etnografijom i tradicijom, što mogu da razumem u odnosu na dominantan diskurs tribalizacije Balkana. Jako mi je drago da se taj odnos menja.
